P.S. Prvi radovi tako nastali su aktovi, ali to će biti objavljeno nekom drugom prilikom :-)
Ja Dugi Nos, negromant od velicijeh Indija, nazivam dobar
dan, mirnu noć i pritilo godište svitlijem, uzmnožnijem dubrovačkijem
vlastelom, a pozdravljam ovi stari puk: ljudi-žene, stare-mlade, velike i male,
puk s kime mir stanom stoja a rat izdaleka gleda, rat poguba ljucke naravi.
(Dundo Maroje, prolog Dugog nosa)
MAROJE:
Bokčilo, jesam li ti rekao: ne davaj mi fastidija, ne
pristaj mi tuzi! Ti se, pjanico, rugaš mnom.
BOKČILO:
Tebi sam pjan, a tvoj tobolac najbolje zna kako stoji moj
trbuh.
MAROJE:
Nijesam li ti danaska dao po kutla vina popit?
BOKČILO:
Jesi, sita me si napojio! Ovo, odkle sam iz Grada, nijesam
se usrao, ni sam imao čim s tvojom hranom. Nađi ti one štono se iz Moreške
zemlje donose kamilionte, kao li se zovu, koji se jajerom hrane; a ne vodi
junake s sobom koji se jajerom ne pasu. Po kutla mi je vina dao! Jaoh si ve
meni, jao!
(Dundo Maroje, 1. 1.)
POMET:
Signor Ugo, che tanta desperazion pigliar? Star allegro, di
bona voglia! Andiamo a far trink, la signora poi voler ben.
UGO:
Antamo, fer Dio, bever malvagìa e fuggir dolor de cor.
Segnora, foler non foler, mi štar vostro serfitor.
POPIVA:
Pomete, signor Pometo, bagio la man a vostra signoria! Veliki
Pomete njegda, ma si sad mali; sinjora vam u obraz vrata zatvori! Da ne budem iz
kantuna gledao, rekao bi mi: "Sve smo u nje". Pomete, neće sinjore
tvojijeh slatcijeh riječi, ni se haju za brikunanje tudeško, za kijem ti ideš; hoće
kolajine, hoće zlato, hoće dzoje! Vidiš ovu kolajinu? Vidiš ovi kolarin? Vidiš
li ovi pendin? Sve ovo kosta trista dukata; ovo će sve Maro Marojev, gospar
moj, darovat sinjori Lauri.
(Dundo Maroje, 1. 4.)
POMET:
Petrunjelico, lijepa našjenico!
PETRUNJELA:
Brižan Pomete, što se ovdi vrtiš? Gospođa vas moja neće; sva
se je stavila na onoga dobročestoga Mara; neće veće nikoga u kuću.
POMET:
Ako se je ona stavila na toga brižnika Mara, a ja se sam
stavio na moju brižnicu Petrunjelicu.
PETRUNJELA:
Na tvoju? Još se nijesam prodala da sam ičigova.
POMET:
A ti se daruj meni, ter ćeš moja bit, a uzdarov ti ja i sve
moje stvari. Bogme si mi draga, a sad pobjed, kako sam pinuo, paraš mi ljepša -
meka ti si!
(Dundo Maroje, 2. 1.)
Takoga je uresa Tirena slavna vil,
er sunce s nebesa ljepšu vik nî vidil'.
(Tirena, 1.)
(Tirena, 1.)
Vukodlak:
Ja sam Grizivino a nijesam Vukodlak:
grizem, žvem, ijem vino brz, krjepak, hitar, lak.
Uklon' se svak meni, knezu Grizivinu;
prilike meni nî, kad što dobro pinu.
Kojak:
Nut hlapa gdi hlapa! Hlapa', hlape, takoj!
Da je peču štapa! Nu čeka', svinjo, stoj!
(Venere i Adon, 1.)
